Solarni paneli su uređaji koji koriste sunčevu energiju za generisanje električne energije putem fotovoltaičnog efekta.

Korišćenje solarnih panela ima mnoge prednosti: smanjenje troškova električne energije, smanjenje zavisnosti od tradicionalnih izvora energije, smanjenje emisije štetnih gasova i doprinos održivosti i zaštiti životne sredine.

Kapacitet proizvodnje solarnih panela zavisi od njihove veličine, efikasnosti i geografske lokacije. Solarni paneli koji se montiraju na krov domaćinstva mogu proizvesti dovoljno električne energije da zadovolje zahtevane potrebe ili čak više od toga.

Većina solarnih panela ima garantni period od 25 do 30 godina, ali moguće je da će trajati i duže. Važno je redovno održavanje i praćenje njihovog performansa kako bi se osigurala njihova dugotrajnost.

Solarni paneli su pogodni za različite vrste domova i poslovnih prostora. Međutim, neki faktori poput krovnog prostora, orijentacije, nagiba i senčenja mogu uticati na efikasnost sistema. Preporučuje se konsultacija sa stručnjakom kako bi se procenila pogodnost za određenu lokaciju.

Solarni paneli zahtevaju minimalno održavanje. Redovno čišćenje od prašine i prljavštine, provera performansi i eventualno uklanjanje snega ili lišća sa panela može biti potrebno. Međutim, sami paneli su obično izdržljivi i zahtevaju malo održavanja.

Solarni invertor je uređaj koji pretvara jednosmernu električnu struju generisanu solarnim panelima u naizmeničnu električnu struju koja se može koristiti u domaćinstvu ili se može distribuirati u elektrodistributivni sistem.

Postoje tri glavna tipa solarnih invertora: centralni (string) invertori, mikroinvertori i hibridni invertori. Svaki od njih ima svoje prednosti i primene.

Pri odabiru solarnog invertora, važno je uzeti u obzir faktore kao što su veličina solarnog sistema, vrsta solarnih panela, energetske potrebe, budžet i željeni funkcionalitet.

Garantni period za solarni inverter može varirati, ali većina renomiranih proizvođača nudi garanciju u rasponu od 5 do 10 godina. Takođe, postoje i opcije za proširene garancije.

Za većinu slučajeva, solarni invertori mogu se nadograditi ili proširiti kako bi bile zadovoljene promenjene energetske potrebe. Međutim, potrebno je posavetovati se sa stručnjakom kako biste bili sigurni da je nadogradnja moguća za vaš konkretni sistem.

Solarni invertori obično zahtevaju minimalno održavanje. Redovna provera rada, čišćenje ventilacionih otvora i praćenje indikacija na displeju mogu biti deo rutinskog održavanja.

Solarni invertor se obično povezuje sa električnom mrežom putem odgovarajućeg priključka i  proces obično zahteva stručnjaka za električne instalacije kako bi bila osigurana pouzdana i ispravna veza.

Za većinu slučajeva, solarni sistem neće raditi kada nema sunca ili kada je nivo svetlosti veoma nizak. Međutim, postoje i hibridni invertori koji mogu koristiti dodatne izvore energije, kao što su baterije, kako bi održali rad solarnog sistema i bez sunčeve svetlosti.

Solarni baterijski sistemi su tehnologija koja omogućava skladištenje električne energije koju proizvode solarni paneli. Ove baterije se pune tokom dana sunčevom energijom koja se pretvara u električnu energiju preko invertora i koriste se za napajanje električnih uređaja kada sunčeva svetlost nije dostupna (noću ili tokom oblačnih dana).

Solarni baterijski sistemi omogućavaju skladištenje viška električne energije za korišćenje u kasnijem periodu, smanjujući tako zavisnost od mreže. Oni takođe pružaju sigurnosnu rezervnu snagu u slučaju nestanka struje i mogu smanjiti ukupne troškove električne energije tokom vremena.

Vreme snabdevanja električnom energijom solarnih baterijskih sistema zavisi od kapaciteta baterije i potrošnje uređaja koje napajaju. Manji sistemi mogu obezbediti nekoliko sati napajanja, dok veći sistemi mogu obezbediti energiju tokom celog dana ili više dana.

Solarna baterija može biti korisna opcija za domove koji koriste solarnu energiju i žele da skladište višak proizvedene energije za kasniju upotrebu ili za rezervno napajanje tokom nestanka struje. Preporučuje se konsultacija sa stručnjakom za solarne sisteme kako bi se utvrdila najbolja opcija za vaše specifične potrebe.

Cene solarnih baterijskih sistema variraju u zavisnosti od kapaciteta i kvaliteta baterije. Iako mogu biti početno skupi, dugoročno donose uštedu na računima za struju. Takođe treba uzeti u obzir i druge faktore poput mogućnosti korišćenja državnih subvencija ili poreskih olakšica za obnovljive izvore energije.

Solarni baterijski sistemi zahtevaju minimalno održavanje. Redovno praćenje stanja baterije i sistema može biti korisno kako bi se osiguralo optimalno funkcionisanje. Takođe je važno pratiti uputstva proizvođača u vezi sa čišćenjem i održavanjem baterije.

I ugrađivanje solarnih panela ima određene nedostatke koji treba uzeti u obzir kao što su inicijalni troškovi instalacije, zavisnost od sunčeve svetlosti, potrebna površina za postavljanje, ali uvek treba imati u vidu da je solarni program dugoročno isplativa investicija i da tehnologija napreduje svakodnevno sanirajući sve potencijalne slabosti sistema.

Solarni paneli ne sadrže otrovne elemente i potpuno su bezbedni za ugrađivanje i održavanje.

Kombinovani solarno termalni paneli  imaju tečnost u sebi koja se greje i povratno šalje u kuću, gde može da se koristi u različite svrhe za potrebe toplote. Nakon prenosa toplote, u panel se vraća hladnija tečnost, tako da se panel u stvari hladi. Druga opcija (za solarne panele koji su nad zemljom, ne na krovu) je da se paneli postave malo više i onda ispod njih gaje biljke kojima odgovara hladovina. Isparavanjem biljaka hlade se paneli.

Prozjuming je sistem koji omogućava korisnicima da instaliraju na krovu svojih objekata solarne panele u maksimalnom kapacitetu ravnom instalisanoj snazi u objektu. Višak energije koji bi bio proizveden leti trošio bi se zimi, tako da bi teoretski, korisnik plaćao samo prateće troškove, a ne i samu struju.

Za početak – nuklearne elektrane. Prema stepenu korišćenja u svetu i broju kvarova moderne nuklerne elektrane spadaju u najsigurnije elektrane na svetu, ali Srbija trenutno nema dovoljno novca da uđe u kooperaciju sa okolnim zemljama, tako da ih u dogledno vreme neće imati. Gasne elektrane – Prednost zbog stalne dostupnosti gasa, lako balansiranje snage, ali cena gasa neplanirano raste. Takođe, kao nusproizvod u radu gasne elektrane javlja se višak toplotne energije što je dobro zimi, ali ne i leti. Reverzibilne elektrane – sistem obuhvata dva jezera (gornje i donje). Kad je struja jeftina (dan/leto), pumpe prepumpavaju vodu iz donjeg jezera u gornje, a kad je skupa ili je nema dovoljno gravitaciono transportuju vodu preko turbina i proizvode struju. Srbija trenutno ima (samo) dve reverzibilne elektrane i to jednu u Perućcu i drugu u Bajinoj Bašti, što je nedovoljno. Trenutno je u postupku Đerdap 3 koji je u planu već 20 godina, snage 2400 MW i Bistrica snage 680 MW. Investicija u Đerdap se meri milijardama dok je Bistrica cca 0,5 milijardi. Kada počne funkcionisanje Đerdapa i Bistrice dobićemo pravi prozjuming. Što se tiče vetroelektrana, trenutno se u Evropi koristi širok spektar tehnologija i veličina vetroelektrana. Najčešće se koriste horizontalne vetroelektrane (HAWT – Horizontal Axis Wind Turbines) koje se sastoje od vetrogeneratora sa horizontalno postavljenom osovinom rotora. Ove vetroelektrane mogu biti velikih kapaciteta i postavljene na kopnu ili u moru. Evropa je poznata po mnogim velikim vetroelektranama na kopnu, kao i po pionirskim projektima vetroelektrana na moru.Pored HAWT-a, postoji i alternativa u obliku vertikalnih vetroelektrana (VAWT – Vertical Axis Wind Turbines), koje imaju osovinu rotora postavljenu vertikalno. Iako se vertikalne vetroelektrane koriste u manjoj meri popularne su u manjim urbanim okruženjima zbog svoje estetike i fleksibilnosti u postavljanju. Srbija ima značajan potencijal za razvoj vetroenergije zbog svojih povoljnih vetrovnih resursa. Poslednjih godina, država je uložila napore u podsticaj vetroelektrana kao deo svoje strategije za diversifikaciju energetskog miksa i povećanje učešća obnovljivih izvora energije.Trenutno, u Srbiji postoje vetroelektrane različitih kapaciteta koje su izgrađene ili su u fazi izgradnje. Neki od većih projekata uključuju vetroelektranu „Čibuk 1“ snage 158 MW, vetroelektranu „Kovačica“ snage 104,5 MW i vetroelektranu „Alibunar“ snage 42 MW.

Usaglašavanje standarda

Sveska

IDR MSE AC – Elektro Projekat

Potvrda o usklađenosti instalacijakupca proizvođača sa uslovima priključenja

Izjava o zaštiti u invertoru od ostrvskog rada

Izjava o usklađenosti sa parametrima

Izjava da je instalacija urađena u skladu sa projektnom dokumentacijom

Kataloški podaci za invertor

Izjava o usaglašenosti Invertora

Priključak na distributivnu mrežu koji može biti jednopolni i tropolni

Izjava o usklađenosti s mrežnim pravilima

Izveštaji sa izvršenim ispitivanjima Instituta

Licenca odgovornog izvođača radova

Dodatak potvrdi o karakteristikama, podešavanju i funkcionalnom ispitivanju zaštitnih uređaja

Dodatak potvrdi sa podacima o invertorima

Zahtev za prilagođavanje

Dokaz o uplati takse

Plaćanja: taksa cca 17k RSD + dvosmerno brojilo cca 31.5k RSD + Izveštaj o ispitivanju instalacija  17k – 30k RSD: znači cca 700 EUR za sticanje statusa prozjumera.

Dovoljna je dnevna svetlost za zagrevanje. Primer u Evropi, Island ima najviše panela po glavi stanovnika, a nekoliko meseci je u delimičnom mraku.

Ukoliko krov počne da curi nakon instalacije solarnih panela, preporučljivo je prvo kontaktirati majstora za krovne radove. On je stručnjak za popravke i održavanje krova i može utvrditi uzrok curenja i izvršiti potrebne popravke.

Ako sumnjate da je sama instalacija solarnih panela uzrok curenja, možete kontaktirati i firmu ili instalatera koji je izvršio postavljanje panela. Oni bi trebalo da su odgovorni za pravilnu instalaciju i sigurnost krova. Moguće je da će biti potrebno angažovati i majstora za krovne radove u saradnji sa instalaterom solarnih panela kako bi problem bio rešen na adekvatan način.

Važno je brzo reagovati na takve situacije kako biste sprečili dalje oštećenje krova i minimizirali potencijalne probleme sa vodom.

Efikasnost panela za toplu vodu zavisi od više faktora, uključujući veličinu sistema, geografsku lokaciju, nagib i orijentaciju panela, kao i količinu sunčeve svetlosti dostupnu tokom zimskih meseci. Uobičajeno je da paneli za toplu vodu imaju manju efikasnost tokom zime u poređenju sa letnjim mesecima.

Da biste zagrejali bojler od oko 500 litara na 50 stepeni u zimskim uslovima, potrebno je imati odgovarajući broj panela i veličinu sistema koji će obezbediti dovoljnu količinu tople vode. Tačan broj panela koji je potreban može varirati u zavisnosti od mnogih faktora kao što su klimatski uslovi, termalna izolacija sistema i potrošnja tople vode.

Kako biste dobili preciznije informacije i procenu za vaš konkretan slučaj, potrebna je konsultacija stručnjaka za solarnu energiju ili instalateru sistema za toplu vodu kako bi analizirali karakteristike vašeg objekta i pružili vam odgovarajuće informacije o broju panela i veličini sistema koji bi bili potrebni za postizanje željenih rezultata.

Na objektu na kome se instaliraju paneli, EPS menja brojilo novim “dvosmernim” brojilom, koje evidentira potrošnju i proizvodnju. Jednom godišnje, 1. aprila, vrši se godišnji presek proizvedene i potrošene struje sa tog brojila.